Resultado de búsqueda
Hector Berlioz ( 11. december 1803 – 8. marts 1869) var en fransk komponist . Han er en hovedskikkelse i fransk romantik og en af pionererne i programmusik. Hans mest kendte værk er Symphonie Fantastique . Hans farverige og klangfulde værker rystede datidens musikliv, selv om han dannede grundlaget for den moderne orkesterteknik.
0. 0. 艾克托尔·路易·柏辽兹（Hector Louis Berlioz，1803年12月11日—1869年3月8日），法国 作曲家 ，法国 浪漫乐派 的主要代表人物。. 出生于 法国 柯特·圣·安得烈，1869年3月8日在巴黎逝世。. 中文名. 艾克托尔·路易·柏辽兹. 外文名. Hector Louis Berlioz. 国 籍.
Hector Berlioz (/bɛʁ.ljoz/ en français [1], /'bɛr.ʎo/ en arpitan [2]) est un compositeur, chef d'orchestre, critique musical et écrivain français, né le 11 décembre 1803 à La Côte-Saint-André et mort le 8 mars 1869 à Paris.. Reprenant, immédiatement après Beethoven, la forme symphonique créée par Haydn, Berlioz la renouvelle en profondeur par le biais de la symphonie à ...
Hector Berlioz (* 11. december 1803, La Côte-Saint-André, Francúzsko – † 8. marec 1869, Paríž) bol francúzsky hudobný skladateľ. Život [ upraviť | upraviť zdroj ] Berlioz sa narodil v roku 1803 v La Côte-Saint-André.
Berlioz ritratto da Émile Signol nel 1832. Figlio di Louis-Hector Berlioz, medico d'una certa fama, coltivava la sua passione per la musica, che molto probabilmente il padre gli trasmise, quasi esclusivamente per diletto, servendosi di un flauto e una chitarra per suonare ciò che udiva. Si accostò per la primissima volta alla scrittura della composizione verso i 12 anni scarabocchiando su ...
Hector Berlioz (b. 1803-1869) was born in France in La Côte-Saint-André, Isère near Grenoble. His father was a wealthy doctor and planned on Hector’s pur- suing the profession of a physician. At the age of eighteen, Hector was sent to study medicine in Paris. Music at the Conservatory and at the Opera, however, became the focus of his ...
Monumentalni nadgrobni spomenik Hectora Berlioza Berliozov portret Berlioz i Paganini Naslovna stranica "Trojanaca" Manuskript prve stranice "Fantastične simfonije" Autograf "Faustovog prokletstva" U svojim posljednjim godinama je pretrpio nepodnošljive bolove, koje su ga onesposobile. 1862. piše Ferradu: "Ja se žurim da sve konope presječem, i tako da uvijek mogu smrti reći: kada želiš".
